Pročitano: 356
Datum objavljivanja: 14.09.2023.
Sastavni dio vjerovanja je da se musliman boji samo Allaha, dž.š. i da Mu iskazuje strahopoštovanje.
Strah od Allaha, dž.š. upotpunjuje vjerovanje i priznavanje Allahove, dž.š. moći i veličine. Mnogo je ajeta i hadisa koji govore o tome i podstiču na strahopoštovanje.
U sklopu svog zavođenja, šejtan vjernike plaši sa svojim pristalicama, pa nas Allah, dž.š. na to upozorava u slijedećem kur’anskom ajetu:
«To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim i ne bojte ih se, a bojte se Mene, ako ste vjernici!» (sura Al Imran, 175) Kurtubi –rahimehullah- kaže: To znači: ‘bojte se Mene ako ne izvršite Moje naredbe i ako istinitim smatrate Moje obećanje.’ Takođe je dobro rečeno: Ne boji se onaj koji samo plače i briše oči, nego se istinski boji onaj koji ostavi i napusti ono zbog čega bi mogao biti kažnjen. Allah, dž.š. je naredio vjernicima da Ga se boje, pa kaže: «bojte se Mene, ako ste vjernici!» Također, Allah, dž.š. kaže: «I samo se Mene bojte!» (sura El-Bekare, 40) U drugom ajetu Svemogući Allah hvali one koji se Njega boje, pa kaže: «Boje se Gospodara svoga koji vlada njima, i čine ono što im se naredi.» (sura En-Nahl, 50) (Kurtubijev tefsir 4/292)
Allah, dž.š. kaže: «Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene.» (sura El-Maide, 44) «I spominji Gospodara svoga ujutro i naveče u sebi, ponizno i sa strahopoštovanjem.» (sura El-E’araf, 205)
Također, Uzvišeni Allah, hvali svoje meleke zbog toga što Ga se boje, pa kaže: «…a oni su i sami, iz strahopoštovanja prema Njemu, brižni.» (sura El-Enbija’, 28), kao što Allah, dž.š. hvali Svoje poslanike, a.s. i svoje odabrane robove, zbog strahopoštovanja: «Oni su se trudili da što više dobra učine i molili su Nam se u nadi i strahu, i bili su prema Nama ponizni.» (sura El-Enbija’, 90) «Oni koji poštuju ono što je Allah naredio da se poštuje i Gospodara svoga se boje i obračuna mučnoga plaše.» (sura Er-Ra’d)
U drugim ajetima Allah, dž.š. kori i okrivljuje nevjernike zbog njihovog nehaja, pa kaže: «Šta vam je, zašto se Allahove sile ne bojite?!» (sura Nuh, 13) i kaže: «Oni koji se ne boje stajanja pred Nama – govore: ‘Zašto nam se ne pošalju meleki ili zašto Gospodara svoga ne vidimo?’ Oni su, zaista, u dušama svojim oholi, a u nepravičnosti su sve granice prešli.» (sura El-Furkan, 21)
Allah, dž.š. kaže: «Pravi vjernici su samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene…» U komentaru ovog ajeta Es-Suddi kaže: «To je kada neko pođe učiniti neki grijeh, nanijeti nekome nepravdu i slično, pa mu se kaže: ‘Boj se Allaha!’ i njegovo se srce tada ispuni strahom.» (Šuabul-iman 1/469)
Allah, dž.š. kaže: «A za onoga koji se stajanja pred Gospodarom svojim bojao biće dva dženneta.» (sura Er-Rahman, 46) Poznati komentator Kur’ana, Mudžahid –rahimehullah- kaže: «To je čovjek koji poželi da učini neki grijeh, pa se prisjeti stajanja pred svojim Gospodarom, te odustane od tog grijeha.»
U vrijeme Omera ibn Hattaba, r.a. je bio neki mladić koji je redovno dolazio u džamiju i bio je privržen ibadetu. Neka djevojka se zaljubila u njega i došla mu nasamo i popričala sa njim. Tamam kada je on počeo razmišljati o tom njenom razgovoru, zapao je u tešku situaciju i pao u nesvjest. Došao je njegov amidža i odnio ga kući, pa kada je mladić došao sebi obratio se svome amidži i rekao: -Amidža, idi do Omera, r.a., poselami ga od mene i pitaj ga kakvu nagradu ima onaj ko se boji stajanja pred svojim Godpodarom? Njegov amidža je otišao do Omera i obavijestio ga o tome, a u međuvremenu je mladiću ponovo pozlilo i on je umro. Omer, r.a. je stao pored njega i rekao: ‘Tebi pripadaju dva dženneta, tebi pripadaju dva dženneta!» (Šuabul-iman 1/469)
Ubade ibn Samit, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: “Najbolji iman jednog čovjeka je da bude svjestan da je Allah, dž.š. uvijek sa njim, ma gdje bio.» Što znači da je Allah, dž.š. obaviješten o onome šta taj čovjek čini. (Hadis bilježi Bejheki u Šuabul-imanu 1/470)
Ebu Ijas –rahimehullah- prenosi da je Abdullah ibn Mes’ud, r.a. u svojoj hutbi, između ostalog izgovarao i ovo: «Najbolja poputbina je bogobojaznost a najveća mudrost je bojati se Uzvišenog Allaha.» (Šuabul-iman 1/470)
Enes, r.a. pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s. da je rekao: «Troje upropaštava: škrtost kojoj se pokorno, strast koja se slijedi i divljenje čovjeka samom sebi. Troje spašava: strah od Allaha, dž.š. u tajnosti i javnost, umjerenost u bogastvu i siromaštvu i riječ istine u zadovoljstvu i srdžbi.» (Ebu Nuajm u Hil’ji 2/343 i Šuabul-iman 1/471)
Mesruk –rahimehullah- je rekao: «Svaki čovjek bi trebao imati vrijeme kada se odvoji od ostalih ljudi da bi se prisjetio svojih grijeha i tražio oprost za njih. Svakom čovjeku je dovoljno znanja ako se istinski boji Allaha, dž.š. a dovoljno mu je neznanje ako se divi svojim djelima.» (Šuabul-iman 1/472)
Kada je objavljen kur’anski ajet: «Oni koji od onoga što im se daje udjeljuju, i čija su srca puna straha zato što će se vratiti svome Gospodaru.» (sura Mu’minun, 60) Aiša, r.a. je upitala Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: -Je li se time misli na onoga koji čini zinaluk, krade i pije alkohol, a uz to se boji Allaha, dž.š? Allahov Poslanik, s.a.v.s. joj odgovori: -Ne misli se na te, o kćeri Ebu Bekra, nego se misli na onoga koji klanja, posti, daje zekat i boji se da mu to neće biti primljeno.» (Šuabul-iman 1/477)
Enes, r.a. je rekao: «O moja djeco, nemojte se družiti sa ološom od ljudi! –A ko su ti ljudi, upitaše oni. On reče: -To su oni koji se ne boje Allaha, dž.š.» (Šuabul-iman 1/480)
Bilal ibn Sead –rahimehullah- je rekao: «O robovi Milostivog Allaha, da vam nije došao neko i obavijestio vas da vam je nešto od vaših djela primljeno ili da vam je nešto od vaših grijeha oprošteno!?» On je, takođe, rekao: «Stidite se Allaha Uzvišenog, bojte se Allaha, nemojte zaboraviti na Njegovu kaznu i ne gubite nadu u Allahovu milost!» (Šuabul-iman 1/480)
Allahov Poslanik, s.a.v.s., kao naš uzor, je plakao kada bi učio Kur’an, ili čak kada bi ga slušao od nekog drugog, na što ukazuje i slijedeći hadis u kojem Abdullah ibn Mes’ud, r.a. prenosi da mu je Allahov Poslanik, s.a.v.s. rekao: -Uči Kur’an! Abdullah, r.a. tada reče: -Zar da ja učim pred tobom Kur’an a tebi je objavljen? Tada Poslanik reče: -Ja želim da ga slušam od nekog drugog. Tada je Abdullah počeo učiti suru En-Nisa’, pa kada je došao do ajeta: «A šta će, tek, biti kada dovedemo svjedoka iz svakog naroda, a tebe dovedemo kao svjedoka protiv ovih?» Tada me je, kaže Abdullah ibn Mes’ud, r.a., neki čovjek koji je do mene sjedio gurnuo pa sam digao glavu i vidio da Poslanik, s.a.v.s. plače.» (Muttefekun alejhi)
Autor: Fuad Sedić
