Pročitano: 1
Živimo u vremenu koje nas iskušava na jedan poseban i često neprimjetan način. To je iskušenje da pobjegnemo od odgovornosti a da pritom ne osjetimo da smo pobjegli. Jer nikada u historiji čovjeku nije bilo lakše da kaže: nisam ja odlučio. Sistem je. Model je takav. Procedura je. Svi tako rade.
Islam nas,naravno, uči da poštujemo zakon i red. Ali, čovjek danas može živjeti cijeli život bez svijesti o važnosti odgovornosti. Znači, može donositi odluke svaki dan, i nikada sebi ne reći: ja sam za ovo odgovoran.
To je raširena praksa delegiranja savjesti – prenošenja odgovornosti na nešto bezlično i bezimeno: na sistem, na masu, na proceduru, na algoritam, na tradiciju – samo da čovjek ne mora stati i pitati: a šta ja mislim? A šta je ispravno?
Ponekad kažemo: svi tako rade. Ponekad kažemo: tako mi je naređeno. Ponekad kažemo: tako sam odgojen, šta mogu. Ponekad čak kažemo: šta bude, bit će – i zaklanjamo takve postupke za oslanjanje na Boga, za tevekkul, a to nije tevekkul, nego obični bijeg.
A Allah dž.š. nas uči drugačije. U suri El-Isra Allah kaže jasno: “I ne slijedi ono o čemu nemaš znanja. Zaista, sluh i vid i srce — za sve to će se čovjek morati odazvati.” Kur'an nas uči i upozorava: “I nijedan grješnik neće nositi grijehe drugoga.” (El-En‘am, 164; ponavlja se i u El-Isra, Fatir, Ez-Zumer)
“Svaki čovjek je odgovoran za ono što je uradio.” (Et-Tur, 21)
Poslanik, a.s., je rekao da je svako od nas čuvar svog stada: čuvar naroda, čuvar porodice, čuvar doma, čuvar emaneta posla koji mu je povjeren.
Emanet je svaka odluka. Svaki uticaj. Svaka moć nad drugim čovjekom, bila ona moć oca nad djetetom, šefa nad radnikom, ili govornika nad slušaocem.
I taj emanet se ne može izbjeći. Na Sudnjem danu pred Allahom, dž.š., neće stajati sistem. Neće stajati procedura. Neće stajati masa koja je “svi tako radila.” Stajat ćemo mi, ja, ti, on. I bit će ti postavljeno pitanje: šta si ti odlučio?“
Braćo i sestre,
Islam nas uči da koristimo sve što nam Allah stavlja na raspolaganje. Ali postoji razlika između čovjeka koji koristi „alate“ i čovjeka koji se skriva iza „alata“.
Postoji razlika između onoga koji kaže: koristio sam sve što sam imao i donio odluku za koju odgovaram i onoga koji kaže: sistem je odlučio, ja samo izvršavam.
Prva pozicija je pozicija mu'mina. Druga je bijeg od emaneta.
Biti čovjek danas znači imati hrabrost odgovornosti u vremenu koje nudi hiljadu načina da je izbjegneš. Biti mu'min danas znači, svaki put kad uhvatiš sebe kako govoriš sistem je takav ili svi tako rade – stati. I pitati sebe: a šta ja mislim? A šta je ispravno? A šta bih uradio kad bih znao da za ovo odgovaram? Jer odgovaramo. Odgovarat ćemo.
I kad kažemo sistem je odlučio mi nismo nestali iz te odluke niti odgovornosti. Mi smo samo odlučili ne misliti o njoj.
Neka nas Allah, dž.š., učini ljudima koji ne bježe od emaneta koji su preuzeli. Koji imaju hrabrost stati i reći: ja sam odgovoran. Koji ne traže zaklon iza sistema, nego stoje pred Allahom i pred ljudima s čistom savješću.
Bože, učini nas odgovornima, a ne bjeguncima od odgovornosti.
Amin.
